Krećemo od pitanja: za šta tačno služi činija u jednoj porciji—doručak, supa, salata ili desert. Upoređujemo činije po nameni, jer isti prečnik ne znači isti komfor pri jelu. Prvo odlučimo koju hranu najčešće služimo, pa tek onda biramo oblik i zapreminu.
Za supu i čorbasta jela češće biramo dublje modele sa užim otvorom, jer bolje zadržavaju temperaturu i smanjuju prosipanje. Za žitarice i jogurt praktičnije su srednje duboke činije sa širim obodom. Za deserte i grickalice prednost dajemo plićim, manjim činijama koje vizuelno drže porciju pod kontrolom.
Kapacitet u mililitrima nam olakšava poređenje više nego sama „veličina“ na slici. Kao orijentir, za jednu supu često je dovoljno oko 350–500 ml, dok za pojedinačnu salatu obično prija 600–900 ml. Za umake, orašaste plodove ili voće često je dovoljno 150–300 ml, uz stabilno postolje.
Kada upoređujemo okruglu i četvrtastu formu, gledamo i funkciju i prostor u plakaru. Okrugle činije su udobnije za mešanje kašikom i lakše se peru bez „mrtvih uglova“. Četvrtaste mogu bolje iskoristiti prostor na tacni i deluju modernije, ali nekad traže pažljivije čišćenje u uglovima.
Težina i stabilnost su ključne kad svako ima svoju činiju na stolu. Teže činije manje klize, posebno na glatkim podlogama i podmetačima, ali zauzimaju više mase u slaganim kompletima. Lakše činije su prijatne za decu i svakodnevnu upotrebu, ali proverimo da li imaju gumirani ili širi prsten na dnu.
Za modele za salate pojedinačno pored zapremine gledamo i širinu otvora. Širi otvor olakšava mešanje prelivom bez rasipanja i daje prostora za dodatke poput semenki ili sira. U poređenju sa dubokim činijama, salatne su često stabilnije kad ih držimo jednom rukom, ali mogu zauzeti više mesta u kuhinji.
Ako želimo činije pogodne za mikrotalasnu pećnicu, gledamo oznake proizvođača i izbegavamo detalje sa metalik dekorom. Keramika i staklo su često praktični, dok neke plastike zahtevaju posebne uslove i ne vole visoke temperature. U poređenju, mikrotalasno-bezbedni modeli olakšavaju podgrevanje jedne porcije bez prebacivanja u drugi sud.
Skladištenje i slaganje činija rešavamo izborom setova koji se ugnježđuju i imaju ujednačen obod. Ako nam je prostor ograničen, bolje prolaze modeli koji se slažu stabilno bez klimanja, čak i kad su različitih zapremina. Kod setova za posluženje uporedimo da li dobijamo logičan raspon veličina (mala za grickalice, srednja za doručak, veća za salatu) umesto više komada iste funkcije.